Prijemni ispit iz informatike na Ekonomskom fakultetu
Računarstvo i informatika je jedna od oblasti koje možeš izabrati na prijemnom ispitu za Ekonomski fakultet u Beogradu. Ova stranica objašnjava šta test pokriva, kako je bodovan i kako se pripremiti.
Odmah jedna važna stvar, jer je najčešća nedoumica: test se zasniva na gradivu prvog razreda gimnazije. Ne traži se da si programer, ne traži se poznavanje naprednih tema. Ako ti je informatika u srednjoj školi išla solidno, ovo je predmet u koji vredi ozbiljno razmisliti da uložiš pripremu.
Za tehnička pitanja o gradivu, oblastima ili pripremi za test iz Računarstva i informatike, možeš se obratiti dr Aleksandri Zečević na aleksandra.zecevic@ekof.bg.ac.rs.
Pitanja o prijavi, plaćanju i organizaciji pripremne nastave rešavaju se direktno sa fakultetom, preko zvanične stranice (sekcija "Pripremna nastava" ispod).
Kako se bira informatika na prijemnom
Prijemni ispit se polaže u jednoj od tri varijante. Informatika se pojavljuje u prve dve.
| Varijanta | Šta se polaže | Bodovi sa testova | Vreme |
|---|---|---|---|
| Prva | Jedan test: Matematika, Računarstvo i informatika, Osnovi ekonomije ili Poslovna ekonomija | 60 | 120 min |
| Druga | Jedan test iz prve grupe (Matematika, Računarstvo i informatika, Osnovi ekonomije, Poslovna ekonomija) + jedan iz druge grupe (Opšte obrazovanje i informisanost, Istorija, Geografija, Sociologija) | 40 + 20 | 150 min |
| Treća | Tri testa od četiri: Opšte obrazovanje i informisanost, Istorija, Geografija, Sociologija | 3 × 20 | 120 min |
Uz to, na osnovu uspeha u srednjoj školi možeš dobiti najviše 40 bodova — računa se kao dvostruki zbir svih prosečnih ocena od prvog do četvrtog razreda.
Konačna rang-lista pravi se sabiranjem bodova iz srednje škole i bodova sa testova.
Šta test pokriva
Pet oblasti, sve prema udžbeniku za prvi razred gimnazije:
-
1
Osnovi informatike
Uticaj savremene računarske tehnologije na život ljudi. Internet. Razvoj informacionih tehnologija.
-
2
Računarstvo
Informatika i računarstvo. Digitalni uređaji i digitalni zapis podataka. Struktura i principi funkcionisanja računara. Hardver ličnih računara. Softver ličnih računara.
-
3
Osnovi rada u operativnom sistemu sa grafičkim korisničkim interfejsom
Rad sa grafičkim korisničkim interfejsom. Radna površina i prozori. Rad sa sistemom datoteka. Osnovne izmene i podešavanja sistema. Osnovni aplikativni programi.
-
4
Kreiranje i uređivanje digitalnih dokumenata
Pristupi obradi teksta. Unos i obrada čistog teksta. Jezici za obeležavanje.
-
5
Programiranje
Programski jezici i programska okruženja. Programski jezik Python: aritmetički izrazi, grananje, strukture podataka, petlje, petlje i strukture.
Koliko Python-a zapravo ima
Ovo je pitanje koje najviše brine kandidate, pa da bude jasno.
Python se pojavljuje na osnovnom nivou: aritmetički izrazi, grananje, petlje, osnovne strukture podataka. To je ono što se obrađuje u prvom razredu gimnazije. Ne traže se objektno orijentisano programiranje, biblioteke, algoritmi ni bilo šta iznad toga.
Ako nikada nisi pisao kod, nema razloga za brigu — sve se uči od nule, i upravo to radi pripremna nastava: svih pet oblasti, uključujući programiranje, prelazi se ispočetka. Programiranje je samo jedna od pet oblasti, ne centralna tema testa.
Kako izgleda test
Struktura zadataka:
Test se boduje sa ukupno 40 poena. Ti poeni se zatim ponderišu do 60 bodova koji ulaze u konačnu rang-listu (tačnu formulu ponderisanja fakultet objavljuje uz konkurs).
Literatura
Za teorijske oblasti
- F. Marić, Računarstvo i informatika 1, udžbenik za prvi razred gimnazije, Klett, Beograd 2019. i kasnija izdanja
- ili N. Klem, Računarstvo i informatika, za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2012. i kasnija izdanja
Za oblast programiranja (Python)
- F. Marić, Računarstvo i informatika 1, udžbenik za prvi razred gimnazije, Klett, Beograd 2019. i kasnija izdanja
Pripremna nastava
Fakultet organizuje pripremnu nastavu u svojim prostorijama, u tri termina tokom godine:
Za Računarstvo i informatiku održava se 15 pripremnih časova. (Za Istoriju, Geografiju, Sociologiju i test iz Opšteg obrazovanja i informisanosti pripremna nastava se ne organizuje.)
Prijava se popunjava i šalje elektronskom poštom, zajedno sa dokazom o uplati. Na prvi čas se nosi lična karta ili drugi identifikacioni dokument i dokaz o uplati.
Aktuelan raspored, obrazac prijave, cena i podaci za uplatu nalaze se na zvaničnoj stranici fakulteta:
Gde se informatika nastavlja posle prijemnog
Prijemni iz informatike i modul Poslovne informacione tehnologije su dve različite stvari — vredi ih ne mešati.
Prijemni je način da uđeš na fakultet. Modul se bira na kraju druge godine studija, kada svi studenti već imaju iza sebe zajedničke predmete. Do tada imaš dovoljno vremena da vidiš da li te oblast zaista zanima.
Ako te informatika privlači sada, evo kako izgleda ta linija dalje: u četvrtom semestru druge godine sluša se predmet Poslovna informatika, koji je i formalno predmet preko kog se studenti usmeravaju ka ovoj oblasti. Posle njega, na trećoj i četvrtoj godini, dolazi modul PIT — baze podataka i SQL, analiza podataka, poslovna analitika i izveštavanje, ERP sistemi i SAP, razvoj poslovnih aplikacija, primena veštačke inteligencije u poslovanju.
To nije program za softverske inženjere i ne pravimo se da jeste. To je profil koji ume da poveže poslovni problem sa podacima, sistemom i odlukom.
Česta pitanja
Moram li da znam da programiram da bih polagao informatiku?
Ne. Programiranje je jedna od pet oblasti i obrađuje se na nivou prvog razreda gimnazije — aritmetički izrazi, grananje, petlje, osnovne strukture podataka u Python-u. Ostatak testa pokriva osnove informatike, računarstvo, rad u operativnom sistemu i obradu dokumenata.
Da li polaganje informatike na prijemnom ima veze sa modulom PIT?
Povezuje ih interesovanje, ne obaveza. Prijemni ispit i izbor modula su dve odvojene odluke koje dolaze u različitim trenucima studija — modul se bira tek na kraju druge godine, kada već imaš potpun uvid u sve opcije. Ako te informatika sada privlači, polaganje ovog testa je dobar prvi signal, a dalje odlučuješ kad za to dođe vreme.
Da li mi treba pripremna nastava?
Nije obavezna. Ako ti je informatika u srednjoj školi išla dobro i prođeš kroz priručnik za prijemni ispit bez većih problema, možeš se pripremiti i sam. Pripremna nastava ima smisla ako ti neka od oblasti ne leži ili ako ti prija struktura i tempo koje daje organizovan kurs — svi primeri se tu detaljno rade i objašnjavaju.
Stranica ažurirana: